U svom domu :)

Dok prikupljam sav potreban materijal, napravim po koju perlu.

Strpljenje

Strpljenje je jedna od vrlina za koja ja baš i ne mogu da se pohvalim da je posedujem. Medjutim, za lampwork, pogotovo u zemji u kojoj živimo, ja sam se dobro naoružala. Najveći problem je nabavka apsolutno svog materija koji je potreban. Srećom postoji internet :)
Juče sam naručila staklo preko interneta iz Nemačke i sada čekam.

U medjuvremenu sam dosta istraživala pokušavajući da rešim neke od problema sa kojima sam se susrela.
Prvo o vrsti stakla. Postoje različiti proizvodjači stakla: Murano, Lauscha, Reichenbach, Creation is messy (CiM) i dr. Ja sam se opredelila za meka stakla. Ona imaju oznaku 104COE (mislim da je tako). Postoje različite debljine staklenih štapića (glass rods) 4-9mm, staklene niti (glass stringers) 1-2mm, staklane konfete, prah...
Drugo - gas. Za sada koristim još uvek mapp gass, vrlo brzo se potroši boca i iziskuje dosta novca. Pošto radim u svom stanu, mislim da nije najsretnije rešenje da držim dve velike boce. Većina ljudi koji rade lampwork koristi mešavinu propana i kiseonika. Mislim da sam našla drugo rešenje, ali još uvek čekam da aparat stigne iz Rusije, pa ću videti. Ovaj aparat radi na vodu i struju, nema isparenja kao kod rada sa propanom. Kad stigne potrebno je da ga testiram. Najbitnija je izlazna temperatura, kako bi staklo moglo da se topi i debljina plamena (brener je fiksan, pa to može da predstavlja problem).
Treća velika i jako važna stvar - pucanje perle. Od kako je došlo malo hladnije vreme dosta perli koje uradim puknu. Prvo sam mislila da je zbog kvaliteta stakla koje sam dobila u komletu za početnike, pa onda da je možda bead release, medjutim čitajući forume videla sam da je najverovatnije brzo hladjenje stakla, odnosno potreba stakla da se dopeče (iskali) u peći. To je još jedna finanskijski zahtevna peć koju je potrebno imati, ako želim da sačuvam svaku perlu koju uradim.
Četvrto - alat. Postoje razne alatke koje su potrebne pri pravljenju perli. Na moju veliku sreću imam sjajnog zeta koji mi je napravio veliki broj alatki i sa nestrpljenjem ih čekam. Stižu danas!

Strpljenje... do sledeće perle.

Posle nekog vremena...

Sada, kada sam videla kako staklo živi, kako se kreće, ta divna energija stvaranja, stapanja, pretapanja, kombinacija boja. Sada znam da sam bila u pravu. Još uvek imam "leptiriće" i to ne samo dok pravim perle, već i dok gledam tutorijale, kada razmišljam o traženju momenta kada ću sesti i krenuti da pravim novu perlu, koju boju staklenog stapića ću da izaberem.

Do sledeće perle...

Ovo su neke od mojih prvih lampwork perli.

Nabavka prvog kompleta za Lampwork

Posle par nedelja proučavanja kako lampwork funkcioniše, pronašla sam da postoje manji komlepti sa materijalom za početak početka stvaranja staklenih perli - Starter kit. Naravno da ima puno sajtova koji prodaju ovakve komplete, ali je bio problem ili plaćanje preko interneta ili isporuke. Na žalost, kod nas ova tehnika nije razvijena, tako da i sav potreban materijal ne može da se kupi kod nas. Posle šest dugih meseci, došla sam do svog prvog malog komleta za lampwork i to na moje veliko zadovoljstvo i veliku zahvalnost, dobila sam svoj komplet od sestre koja živi u Sijetlu. Uz ovaj komlet su obavezne i didanijumske naočare, koje osim zaštite imaju i drugu značajnu ulogu - omogućavaju vam da vidite šta se dešava u plamenu.

Kod nas sam kupila Mapp gas :)

Do sledeće perle.

Zašto sam počela da radim sa staklom?

Oduvek sam volela da nešto pravim rukama, ali za to nekako nisam do sada nalazila vremena, bar ne u onolikoj meri koliko bih volela. Kroz godine slikala sam, vajala, završila Akademiju umetnosti. Godine su prolazile, a meni je takva vrsta kreativnog izražavanja sve više nedostajala. Moram da napomenem da radim kao grafički dizajner, ali kako je to isključivo posao vezan za kompjuter, onda predpostavljate da to ipak nije ista vrsta kreativnosti. A ja prosto vapim za njom.
U februaru sam došla do jedne knjige, koju sam u dahu pročitala - "Rodjena u vatri", Nora Roberts. Kroz knjigu vas vodi taj stvaralački osećaj koji sam ja negde usput zagubila. Neverovatno, iako je knjiga većim delom ljubavni roman, ja sam više osećala njenu stvaralačku emociju. Čitajući knjigu zajedno sam stvarala umetnička dela sa glavnom junakinjom, osećala "leptiriće u stomaku" i to je to. Posle nije bilo povratka.
Sad možete da predpostavite da je glavna junakinja radila sa staklom. Tako sam krenula da istražujem i prosto se zaljubila u lampwork tehniku, pravljenja staklenih perli.

Do sledeće perle :)